КЊИГЕ


Са њихових корица и страна,

тече мудрост кроз моју самоћу.

Књиге читам скоро сваког дана,

под јастуком спавају ми ноћу.

За мене су књиге жива бића,

као биљке, као умни људи,

пуне тајни, препуне открића,

свака књига радозналост буди.

Књигу праве у складноме браку,

умни човек и мирисна липа.

Из љубави настале у мраку,

свака страна свету мудрост сипа.

Мајка липа, папиру је дала:

боју, мириси, емоцију мртву.

Од секире на земљу је пала,

принела је себе као жртву.

Отац човек предао папиру:

језик, умност и сву емоцију.

Песник песмом плови по свемиру,

стране књига мога знања крију.

Родитељи тек рођене књиге,

у њен живот пренели су гене,

љубав, срећу, невоље и бриге.

Моје књиге све личе на мене.

Свака књига на свог творца личи,

нека зрачи, неке брзо бледи,

ал` у свакој песми или причи

пронаћи ћеш мудрост која вреди.

Теби пишем пријатељу млади,

шта сад учиш бројеве и слова,

добром књигом, сваки дан заслади,

ту те чека увек мудрост нова.


Јован Н. Бундало, књижевник из Србије




- одломак-

Књиге сам заволео изненада. У једном тренутку сам схватио какву све корист могу имати од књига, како могу помоћи, и спасити, и бити веран друг у свакој прилици. Та љубав између мене и књиге букнула је када је млађи брат погодио повећим каменом у буквар којим сам заштитио главу када сам видео да ћу страдати. Звекнуо је камен о тврде корице моје прве књиге, пољубио сам је и нежно одложио на траву и заклео се да ћу од данас поштовати писану реч, те сам тек тада кренуо у потеру за дрским малишаном. Учитељ ми је отворио нове видике, па су књиге засијале другим сјајем.

Са њихових корица и страна преливала се забава и мудрост у моју осаму. Књиге и данас доживљавам као жива бића, нешто између биљке и човека. У свакој се осећа присуство родитеља, гени, лоза, корен и лист. Од биљке је наследила боје и недостатке емоција, а од човека језик и мисао. Књиге и у физичком смислу личе на своје родитеље. Неке су бледе, неке зелене, неке подстичу на рад, неке су аљкаве...

Из романа "Добри људи"

Јован Н. Бундало

Јован Н. Бундало рођен је 07. јула. 1948. године у Мајкић Јапри код Санског Моста. Издавачка кућа „Просвета” из Београда објавила му је је збирке песама: Да или Не и Љубав је рат. Издавачко предузеће „Чигоја штампа” објавило је збирке песама под називима: Насмеј се растанку и Накит туђе душе, а пета збирка Изгубљене сенке ауторско је издање. Шеста збирка песама, Живот је глоса издало је КУД-а „Павловић” из Београда. Књига прича Док чекам дан објавило је издавачког предузећа „Букленд” из Београда. Издавачко предузеће „Калиграф” објавило је књигу песама за децу Невидљиви друм и збирке: Јесењи сонети, Два пјесника пјесме двије и Лептирица у ћилибару. „Свет књиге“ из Београда објавио му је збирку родољубиве поезије Везмарово сећање, а уметнички клуб „Расковник" из Смедерева збирку глоса Госпо од спаса кунем се у те, рађених по песмама Лазе Костића. Издавач „Свен“ из Ниша објавио му је роман Добри људи, уметничка радионица Балкан објавила је стихозбирку Моји дани и роман у стиху Азбучник љубави наше, а Глас Србије из Краљева стихозбирку духовне поезије "Молитве под липом". Члан је УК Србије. Радовима је заступљен у антологијама и зборницима, више пута награђиван и похваљиван. Живи у Београду, Тел: 064/433-66-77 маил: japra.danica@gmail.com